Daj svoje mišljenje.
Moji svako jebeno jutro se deru, jer tako pričaju. Brat dođe sa malom decom i celi dan su tu. Ja jedan dan ne mogu sastaviti da se naspavam ko čovek, jer uveče do kasno moram da učim, jer jedino tad buke nema i mogu. Problem mi je da se skoncentrišem tako nenaspavana i umorna, slabo šta i zapamtim. Mojima ja pričam, ali oni mene uopšte ne bendaju, ne zanima ih to, a očekuju neke dobre ocene na fakultetu od mene, ako išta prođem ovako uopšte biće dobro. Ne daju mi da uzmem neku sobu da se odvojim da imam mir, jer kažu da nema potrebe, a ja sopstvenih primanja nemam. Ne znam više stvarno šta da radim...
