Moji svako jebeno jutro se deru, jer tako pričaju. Brat dođe sa malom decom i celi dan su tu. Ja jedan dan ne mogu sastaviti da se naspavam ko čovek, jer uveče do kasno moram da učim, jer jedino tad buke nema i mogu. Problem mi je da se skoncentrišem tako nenaspavana i umorna, slabo šta i zapamtim. Mojima ja pričam, ali oni mene uopšte ne bendaju, ne zanima ih to, a očekuju neke dobre ocene na fakultetu od mene, ako išta prođem ovako uopšte biće dobro. Ne daju mi da uzmem neku sobu da se odvojim da imam mir, jer kažu da nema potrebe, a ja sopstvenih primanja nemam. Ne znam više stvarno šta da radim...
Ostavi svoj komentar
#365
Ako ne olizem poklopac od vocnog jogurta ne racunam da sam isti pojeo :)
odobravam 1168 • osudujem 51 • komentari 16
Detaljnije
Ispovest dana
Mama mi je umrla kad sam bila vrtićke dobi i uvijek smo bili samo tata i ja. Mamu znam sa slika, ali je se ne sjećam. Kad sam ja imala 16, tata je bojažljivo priznao da mu se sviđa kolegica s posla, j...
odobravam 479 • osuđujem 7 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Došla sam sad sa posla kući i počela sam da plačem od muke. Ne, nemam težak posao. Plačem što nisam zavrišla taj fakultet već odustala. Ne, ne patim od kompleksa. Plačem jer mi je muka od prostih ljud...
odobravam 1227 • osuđujem 123 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 72 • osuđujem 3768 • komentari 0
Detaljnije
