Ispovesti

Moj dobar prijatelj a i kolega je pre godinu dana bio u jako teškoj finanskoj situaciji, pomagali smo mu svi koliko god smo mogli. Ja tog čoveka ne mogu opisati, toliko dobra, brižna i prizemna osoba, nije hteo da uzima pare/hranu i kad je gladovao jer ga je bilo sramota, morali smo da mu guramo u džep. Ne znam ni sam koliko puta sam ga uhvatio da se sakrije negde dok je pauza za ručak da ne gleda jer mučenik nije imao, naiđem ja ili neko od kolega "Draganče aj na ručak bato", on ili laže da nije gladan ili jedva krene, a mi ga lepo za ruku ili mu donesemo ručak. Sećam se da je prva dva puta plakao kao kiša, jeo i samo viče "hvala vam ljudi"... I ja sam se pošteno isplakao zbog njega, jer stvarno nije zaslužio da se muči. Hvala bogu danas je finansijski stabilan i još se oženio. Draganče da si nam živ i zdrav još sto godina, bez tebe ništa !