Ispovesti

Ne pogađa me apsolutno ništa. Imala sam smrtne slučajeve u porodici, ali ja ne osećam ništa. Kada se neko od bližnjih razboli, ni tada ne osećam ništa, kao da me nije briga. Želim da ozdrave, naravno, brinem se o njima, ali ja ne osećam zabrinutost, ne osećam tugu, radim sve kao robot. Jedino brinem za sebe, sebična sam i samoživa. Ne zaslužujem da se iko ikada zabrine, niti bude uz mene, pošto, očigledno, ne mogu da uzvratim isto. Plašim se šta će biti u budućnosti. Šta će biti kada mi roditelji više ne budu tu? Grizla bi me savest zbog svog ponašanja i reagovanja, ne bih mogla sebi to da oprostim. Ne zaslužujem ni partnera, ni decu, jer nikome nije potrebna osoba kao što sam ja. Pogotovo što bi deca to osetila, a i partner bi u nekom trenutku. Bolje biti i previše senzitivan... sve je bolje od mog slučaja, to zasigurno. Ubija me ovo iz dana u dan, ne znam kako dalje.