Ispovesti

Moj muž je potpuno izgubio želju za sređivanjem. Živimo u Americi, gde se ljudi generalno ne sređuju i ne oblače lepo, odu u supermarket u pidžami i papučama. I možda zvučim površno ali nedostaje mi onaj momak koji se sredi, lepo obuče, naparfemiše. Bio je sportista ceo život, lepo građen, onako sav mmm, da ga pojedeš, taman ten, bela košulja, krenu mi voda na usta...izvinite. Sada krenemo negde on se ni ne presvuče, u nekoj trenerci srozavoj. A mlad je, u ranim 30im. Ja volim da izgledam pristojno i bolje se psihički osećam kad se doteram. Iskreno, krivo mi je jer želim nekad da se sredi ako ne zbog sebe, bar zbog mene. I priznajem, nekad me je sramota kako izgleda kad izađemo iz kuće. Pričala sam sa njim o tome, uglavnom to ga umara i ne želi da se opterećuje time više. I ne, nije depresivan. Znam da je ružno, ali što manje vodi računa o sebi, sve me manje privlači i koliko god ga volim kao osobu, počinje da me odbija fizički jer ne vodi računa o izgledu, a mnogo je lep momak.