Daj svoje mišljenje.
Godine 2007. kada sam imala dvadeset godina, upoznam savršenog momka na letovanju u Bečićima, delovao mi je idealno. Proveli smo celu noć na plaži, uz dosta priče, romantike, poljubaca, lepih dodira. Njemu je bila prazna baterija na telefonu, dao mi je broj koji ja nisam lepo upisala umesto sedam, upisala sam pet cifara onako pijana. On je tog jutra odlazio sa mora. Nikad nisam našla tog dečka, i sto posto je pomislio da se namerno nisam javila. Zove se Pavle i iz Niša je, 1983. je godište. Prelep je bio, visok malo mršaviji, sa prelepim zelenim očima. Nije umeo lepo da izgovori slovo R, što ga je činilo još više simpatičnim. Mislim da je on bio čovek mog života a ja broj nisam lepo upisala. Ej sudbino! Užas.
