Daj svoje mišljenje.
Danas se vraćam kući sa posla i čujem iz hodnika muziku i ženski glas kako peva. Naravno to je bila moja žena, koja je usput i igrala. Već neko vreme mi govori kako sam postao drzak prema njoj, ne poštujem je, ne dam joj da dođe do reči kad razgovaramo i da je nesrećna u braku. Kad sam je video u tako veselom izdanju, bio sam oduševljen. Ona mene nije videla i nastavila je da peva i igra. Stajao sam u predsoblju čini mi se bar pola sata, slušao je i nikad se nisam gore osećao u životu. Pitao sam sam sebe da li je moguće da sam postao takav čovek da žena s kojom sam u braku, žena koju sam odabrao za svoju životnu saputnicu, žena koju volim može tako lako da bude vesela, poželjna, okretna, lepog glasa, raspoložena ...samo kada ja nisam tu. Gledao sam je i stideo se samog sebe od onoga kakav sam postao a da to nisam primetio. Pod hitno moram s njom da razgovaram, izvinim se i ako mogu da je vratim sebi ako nije kasno.
