Daj svoje mišljenje.
Ne mogu da ostavim dečka, ne mogu. 7 godina smo u vezi ali isto tako zadnjih par godina se bukvalno mučimo, svadjamo, ne funkcionišemo, ne razumemo se. Nemamo strast, nemamo potrebu da budemo zajedno. Više volim da sam sa koleginicama i kolegama, nego sa njim. A opet tu je navika i neka vrsta ljubavi očigledno jer nikako ne možemo da se pustimo. Apsolutno znam da je za oboje bolje da završimo. Presekla sam 2 puta i oba puta sam umirala od tuge i davala mu ponovo šansu. Poslednji put sam raskinula i sam njegov pogled, ta tuga u njegovom licu... uništilo me je. Plakala sam 3 dana bez prestanka, rekla sebi da ipak ne mogu bez njega, jednostavno ne mogu da zamislim da ga nema u mom životu posle svega što smo prošli a i sigurna sam da ga i dalje na neki način volim. Pomirimo se i opet je isto, oboje nesrećni i neispunjeni. Neslaganje karaktera, manjak strasti. Pričali smo više puta, jednostavno dva različita sveta smo. Ne mogu nikako sa njim a nemam pojma što se tako osećam kad raskinemo.
