Daj svoje mišljenje.
Ne razumem ljude, ni devojke ni muškarce, koji utripuju da ih osoba suprotnog pola odmah muva, ako je ljubazna, osmehne im se, uputi im lepu i ljudsku reč. Ne kažem, postoje situacije u kojima ljubaznost vodi ka flertu, ali pričam sad konkretno o slučajevima gde se ne pređe ta granica, a kulturno ponašanje se tumači kao signal zavođenja. Da li je moguće da smo nacija toliko nenavikla na osnovne manire i lepu komunikaciju, da nam sve što prelazi nivo psovanja, mrgođenja i otvorenog odje*avanja dođe kao flertovanje? Da ne znamo da uočimo granicu kada se nekom sviđamo, a kada je neko samo ljubazan? Pitam zato što sam ja takva po prirodi i doživela sam nebrojeno puta da me muškarci drugačije gledaju, a žene ogovaraju, zato što se svima "nabacujem". A ja samo volim da sam nasmejana, da saslušam ljude, uputim im reč ohrabrenja tamo gde treba, ili im pomognem ako mogu. Je l treba da budem hladno đubre, da bih na Balkanu bila normalna?
