Ne znam zašto je toliko čudno da čovjek preferira biti sam. Nisam sama na svijetu, imam familiju koja mi je na prvom mjestu i imam nekoliko prijatelja, ali većinu vremena provodim sama. Imam okej posao i slažem se sa kolegama, nisam nekakav čudak koji se skriva po ćoškovima, jednostavno nemam potrebu stalno ići na nekakve kave, biti u velikim grupama ljudi, ići stalno van, meni stvarno ne fali ništa kad provodim vrijeme sama sa sobom. I godinama slušam kako to nije zdravo, kako sam možda depresivna, kako potiskujem u sebi nešto što me muči, pobogu ljudi, samo cijenim svoj mir i ne fali mi apsolutno ništa, što očekujete od mene da se pravdam kad ja vas prva ništa o vašem životu ne pitam?
Ostavi svoj komentar
#308
Minut, dva pre nego što stigne račun, ja klisnem u klonju i ostavim drugare da reše situaciju.
odobravam 792 • osudujem 4570 • komentari 27
Detaljnije
Ispovest dana
Stric se skoro oženio, i on i strina se mnogo vole. U srednjim tridesetim su. Petnaest godina je stric stariji od mene. Ali, drugačiji su od nas mlađih. Ja i devojka uvek moramo da sedimo jedno pored ...
odobravam 345 • osuđujem 27 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Namjerno sam ostala trudna s drugim djetetom, znajući da se planiram razvesti od njihovog oca. Čim se je prvo dijete rodilo, vidjela sam da on nije u stanju biti otac i muž kakav treba da bude, ali da...
odobravam 1610 • osuđujem 466 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 70 • osuđujem 3683 • komentari 0
Detaljnije
