Ne znam zašto je toliko čudno da čovjek preferira biti sam. Nisam sama na svijetu, imam familiju koja mi je na prvom mjestu i imam nekoliko prijatelja, ali većinu vremena provodim sama. Imam okej posao i slažem se sa kolegama, nisam nekakav čudak koji se skriva po ćoškovima, jednostavno nemam potrebu stalno ići na nekakve kave, biti u velikim grupama ljudi, ići stalno van, meni stvarno ne fali ništa kad provodim vrijeme sama sa sobom. I godinama slušam kako to nije zdravo, kako sam možda depresivna, kako potiskujem u sebi nešto što me muči, pobogu ljudi, samo cijenim svoj mir i ne fali mi apsolutno ništa, što očekujete od mene da se pravdam kad ja vas prva ništa o vašem životu ne pitam?
Ostavi svoj komentar
#145
Danas su se roditelji drali na mene jer sam dosla kuci posle 1 ujutru sa rodjendana. Imam 30 godina. :-/
odobravam 801 • osudujem 1743 • komentari 66
Detaljnije
Ispovest dana
Kad sam se rodila, u tatinoj se obitelji slavilo tri dana jer sam bila prva djevojčica s tim prezimenom u skoro 40 godina. A velika su obitelj, ali jednostavno su se u cijeloj lozi rađali samo dječaci...
odobravam 372 • osuđujem 14 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Mom mužu je poginula ljubavnica u saobraćajnoj nesreći. Nisam ni znala za nju dok nije došao prošlog meseca potpuno ucveljen, zario lice u dlanove i samo tako sedeo sigurno sat. Preplašio je mene, a i...
odobravam 1355 • osuđujem 91 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Moja majka je preminula na porođaju. Do šeste godine sam živela sama sa ocem, kada se on ponovo oženio. Svi su govorili da će "maćeha" biti loša žena. A onda je došla ONA. Žena koja mi je postala MAMA...
odobravam 3407 • osuđujem 26 • komentari 0
Detaljnije
