Ispovesti

Moj brat i njegova žena imaju četvoro dece. Najstariji sin im ima 10 godina, a već ga koriste kao bebisitera. Skoro da ne obraćaju pažnju na njega, jer je on kao "veliki", dok im dve ćerke bliznakinje imaju 5 godina, a najmlađi sin pet meseci i sve je podređeno njima. Roditelji mu se obrate jedino uz viku da obrati pažnju na sestre. Jako je depresivan i ma koliko se ja trudila da ga oraspoložim i posvetim mu svu moguću pažnju - ne uspevam. Nije čak ni tinejdžer, već dete koje je veoma tužno, nesrećno i oseća se odbračeno. Pokušala sam bratu da skenem pažnju, ali njegov odgovor je: "Ma veliki je on, proći će ga." Kao da je igračka koja je dosadila svima, pa bačena u stranu. Ne znam kako da mu pomognem.