Ispovesti

Stajala sam u redu da si kupim tenisice. Roditelji ispred mene su imali dvije djece, ženi koja je plaćala tenisice za svoju djecu prodavačica je rekla da ima iznos samo za jedne tenisice. Muž je očito bio u nekom minusu ili mu je bila blokirana kartica, njoj isto. Platila je samo sinu tenisice, mala se počela plakati i tako su izašli van Deichmanna. Ja iza njih stojim sa 100e u ruci, moje su koštale 20e i mislim si ako sada ne uradio dobro dijelo nećeš nikada. Obavim svoje, platim svoje i kažem prodavačici dajte mi te cipelice za curicu ja ću platiti. Prodavačica me gledala ko da sam s Marsa pala, ja reko no šta me blijedo gledate dajte naplatite. Obavimo mi to, zahvalim se i predam te cipelice u vrećici maloj u ruci. Žena i muž su plakali i od jafa i od sreće i zahvaljivali mi. Htjela mi dati zadnjih 100 kn koje je imala u novčaniku, rekla sam joj nek čuva treba ih. Dala sam im ostatak novaca da imaju da je to od srca i nestala.