Ispovesti

Malo se rastužim kad vidim starije sestre. Udale su se, imaju posao, decu, dobre muževe, ali opet mi ne deluju srećno. Kao da su izgubile deo sebe. Jedna je obožavala da slika i ide na izložbe u slobodno vreme, druga je bila oduševljena francuskom kulturom i upoznavala je mnogo ljudi na književnim večerima. Sada od svega toga nema ni traga. Srećne su ako dnevno nađu sat vremena za sebe. Nekako ne stare lepo, deluju iscpljeno i nemaju onaj sjaj u očima. Ne želim takav život, ali bojim se da svejedno sve pređe u rutinu, da posao i porodične obaveze to nameću. Ne znam da li ću uspeti da sačuvam entuzijazam i onu dečiju razigranost.