Daj svoje mišljenje.
Od svoje 7. godine uvek sam imala mnoštvo vannastavnih aktivnosti, sve petice u školi, nagrade sa republičkih takmičenja, učesnik svakog programa, priredbe itd. U svakom trenutku imala bih u proseku 5 vannastavnih aktivnosti. Leti se vežba klavir, ide na treninge skoro svaki dan itd. Sećam se da mi je sa 11 godina bila privilegija da ponekad kažem sebi:"e danas nećeš raditi baš ništa!" umesto da mi bezbrižnost predstavlja većinu dana. Bila sam prirodno radoznala i moji roditelji su tu moju radoznalost hteli da zadovolje, te su me tako puštali da se zatrpavam aktivnostima. Sada u 22. ja sam toliko umorna, bezvoljna. Ne znam ni hoću li budžet uspeti da uhvatim za 4. godinu studija. Mislim da ću da ohrabrujem dosadu kod svoje dece jednog dana, da imaju dane kada ne moraju ništa i da ne trče s treninga na probu, s probe u muzičku, iz muzičke na neku pripremu za takmičenje i da im ne bude normalno da spavaju 4 sata noću sa 14 godina. Jer iz mene je elan ispario potpuno.
