Ispovesti

Koja nesreća nas natera da se ponovo sretnemo posle 10 godina, zaboravim je, nastavim dalje sa životom kad eto nje. Sedim sam u kafiću, završavam polako kafu i nazad na posao kad pogledam eto ti nje. Pogledali smo se ali sam izašo svejedno, srce mi je sišlo u pete. Radim, srce samo što ne izleti, znojim se kao u pustinji razmišljajući šta bi ovo i otkud ona. Dobijem poruku na fejsu od nje, kaže hoće da popričamo... Najgore od svega je što se sama udaljila od mene, prestala da komunicira, kulira poruke i ja odustanem, džabe sve kad nije obostrano. Od tog rastanka prođe 5 godina, nikad se nije setila da pošalje poruku, pozove ili bilo šta slično. Porazgovaraću ali ne mogu da ponovo budem sa njom, voleo sam je, stvarno sam bio lud za njom i planirao da je zaprosim, trebalo mi je poviše da je zaboravim i da nastavim... Ne mogu ja to ponovo i ne želim.