Daj svoje mišljenje.
Već skoro deceniju radim i jurim za novcem. Imao sam solidne poslove i zarađivao dovoljno da pomognem mojima da otplate dugove, stanu na noge. Provodio sam svo vreme baveći se tuđim problemima, rešavajući ih i ignorišući sebe. Tj tako sam sebe prisilio da se ponašam.
Do ovog ponedeljka, kada krećem sa 29 godina na fakultet koji sam želeo da upišem još u srednjoj, a nisam mogao zbog para. Odbio sam solidnu platu i sigurnost, da se posvetim sebi i svojim snovima, uz punu podršku porodice i prijatelja. Ali ipak, plašim se, šta će biti, rizik je, novi početak, ali sam podjednako i uzbuđen i jedva čekam taj famozni 27. Septembar. Držite mi palčeve.
