Ispovesti

Osuđena sam za vožnju u teško alkoholisanom stanju, i kaznu veću nego osoba koja je ubila dete. Prvi prekršaj. Nisam oštetila ništa osim svog automobila i zida (minimalno, češanje je bilo ne direktan udar). Niko nije povređen. Doslovno su se podsmevali, napisali su da sam odbila alko-test (loše sam duvala jer sam plakala, i prvi put radila to), nisu mi rekli to već da potpišem izjavu koju su napisali navodno o mestu nesreće, priveli, iz pritvora suđenje odmah bez mogućnosti da zovem advokata niti bilo koga. Kad sam shvatila o čemu je reč sa alko-testom (1 sat nakon "odbijanja") i zatražila krvnu proveru rekli su da ne može. Drago mi je što sam student prava, sada imam veću motivaciju nego ikada. Ako Bog da, biću branilac. Ne želim da bilo ko strada zbog neznanja o stvarnoj funkciji "države", straha od "čuvara reda", nedostatka bogatog/uticajnog oca, prijatelja i sl. Zakon priznajem ako važi za sve, a pošto ne važi, potrudiću se da nađem rupe za one koji to ne mogu.