Daj svoje mišljenje.
Ženu, tada nepoznatu devojku, sam upoznao na sred ulice, jer je ispred mene na 5 metara pala sa rolera, i kako je pala, tako se reščerečila kao da je zauzela pozu :) Ja sam se toliko zasmejao, da sam se smejao naglas ispred nje. Ona onako sedeći skida sa lakta štitnik, i gađa me onako muški. Ja taj štitnik hvatam sa obe ruke, donosim joj i pomažem joj da ustane, a i dalje se smejem. Gospođa sa preke strane, sa prozora mi viče kako te nije sramota, pomogni joj da ustane, rećiće ti hvala. Ja joj pomognem, obrišem je malo i odvedem da sedne. Razmenili smo brojeve, tada nije bilo fejsbuka, samo poruke i pozivi. Videla da sam normalan, da sam se smejao iz srca, ne protiv nje. Izašli dva, tri puta i uplovili u bračne vode. Prošlo je više od 15 ak godina, i dalje plovimo zajedno. Ona i dalje vozi rolere, bolje od mene.
