Daj svoje mišljenje.
Često ovde pišu kako nisu nikad imali ili nemaju partnere, ili nikad nisu ni dobili priliku da se upoznaju sa nekim i zato pate. Mislim da je problem u tome što ti ljudi traže potvrdu svojih kvaliteta od strane druge osobe odnosno partnera. Ovo pišem zato što mislim da imam isti problem, sad znam mnogi će reći željni seksa, paćenici/ce, ne uživaju sami u svojoj slobodi, ne vole sebe... Mislim da prvo uočavanje problema i početak patnje jeste kad ljudi iz društva počnu da pronalaze partnere, nekima prilaze, neki se spontano upoznaju itd. I onda ostajemo mi kojima se to ne desi. I onda kako vreme prolazi kreće razmišljamje, da si možda manje vredan, ružan, neprivlačan... Na kraju ostajemo sami. Lično ću reći da mi nije problem biti i funkcionisati sam, ali oseti se gorčina kad te niko ne čeka, niko te ne zove, nemaš kome da se pohvališ ili požališ, nemaš sa kim kafu da popiješ. Nije to baš samo do seksa kao što mnogi misle, jednostavno imate osećaj da nešto nije ok sa vama.
