Ispovesti

Imam 21 godinu, imam kvalitetne ljude u svom životu, odnosno - imam prave prijatelje. Ne mogu se žaliti na njihov odnos prema meni, ali mi je žao što nitko od njih nije za noćne izlaske. Izađemo mi na kavu u grad, bude nam zabavno.. ali ja bih se voljela malo i izludirati u svojoj mladosti, ići tamo gdje većina naših vršnjaka ide, raditi gluposti s ekipom, da nam svima bude zabavno, ali nemam s kim. Nisu oni krivi, svatko je osoba za sebe i nemamo svi iste interese. Al sve više sebe samosažaljevam jer sam u izlasku bila 2 puta od kojih je jedan maturalna večer a drugi je bio na moj nagovor, a i tad je sve bilo nekako usiljeno i išli smo kući oko dva. Ne znam jesam li sebična a ne znam ni što da radim po tom pitanju. Nisam inače osoba koja se može družiti sa bilo kim, pa da eto upadnem s nekim random u priču i počnem s njim izlaziti, a i nisam tip koji se lako opusti ako nije sa baš bliskim ljudima. Sve više mislim da se trebam pomiriti sa svojom situacijom.