Daj svoje mišljenje.
Sa punih 35 godina i sa ljubavnim životom u ćorsokaku izgubio sam svako interesovanje za devojke i pomirio se sa tim da se nikada neću oženiti. Ja se jesam pomirio, ali nisu moji roditelji koji su me svakodnevno pritiskali dok jednom nisam pukao i rekao da od mene u tom pogledu više ništa ne očekuju i da ako već hoće da se ženim neka lepo izvole i nađu mi nevestu misleći da sam im time zapušio usta i da će me ostaviti na miru.
Narednih meseci nisam ni znao da tata radi punom parom na tom planu i uskoro mi je ugovorio sastanak sa ćerkom nekog svog bivšeg kolege. Ne zna se kome je bilo neprijatnije da li meni ili toj curi, ali se ispostavilo da nas dvoje veoma lepo pašemo po karakterima i da se fino slažemo da bi se posle godinu dana veze i venčali.
Bukvalno sam prošao kao moj deda kome su roditelji ugovorili curu, ne žalim se ali se ponekad osetim kao zadnji paćenik zbog toga.
