Ispovesti

Mislim da muž voli svoju koleginicu. Ona nema dece, ali je udata, svaki rođendan naše dece je ispoštovala. Ne verujem da tu ima ičega konkretno, ali nekako prećutno su sumnjivi već godinama. Meni više nije ni stalo, potrebno mi je da smo finansijski stabilni, da deca imaju ono što treba, da podelimo obaveze, a ne bi mi smetalo ni da su oni zajedno. Mi ionako već dugo živimo kao cimeri. Ona budi nešto u njemu, sa njom je drugačiji. Moje poštovanje prema njemu se istanjilo, prezir je prisutan za neke njegove navike, ne vidim da može da me usreći, jer me ni ne vidi i ne razume. Ali ako je njima lepo, neka... Još kadi ne bi pravio problem oko viđanja dece i alimentacije, ma sutra bi se razvela... Naravno, čim pomenem bilo šta na tu temu, kreće negiranje, svađa, i tako to prođe. Osećam da mi život tako bzvz nepovratno prolazi, kao da ne radim nešto kako treba, kao da ne umem da se izborim za sebe, da ne znam više ni šta je to što je za mene.