Bili smo izbeglice i bukvalno ništa nismo imali. Živeli u jednoj sobici, drugi grad, drugi ljudi. Bio mi je rođendan i ja pozovem drugaricu iz klupe na sok, kolače. Bile su neke napolitanke, sokić i to je bilo to. Ničeg više nismo imali. Ali ja joj to i kažem, iskreno i htela sam bar sa tim da je počastim. Sutradan u školi su me svi zezali jer im je ona prenela čime sam je počastila. Imala sam 9 god i to nikada nisam zaboravila. Sada sam pravnik, radim kao advokatica, fino zarađujem, ali svake godine kada mi je rođendan ja se setim tog događaja, boli još uvek.
Ostavi svoj komentar
#185
Jednom me toliko mrzelo da operem viljusku pa sam je bacio u kantu.
odobravam 1607 • osudujem 344 • komentari 34
Detaljnije
Ispovest dana
Najjače mi je kad imam neke ružne devojke na instagramu sa kojima se pratim i onda ona mene otprati hahhahaah sestro odvratna si, možeš da pabirčiš follow od koga hoćeš ali to ne menja činjenicu da si...
odobravam 20 • osuđujem 233 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Dolazim iz siromašne i disfunkcionalne obitelji. Otac je alkoholičar otkada se brat rodio (8 godina prije mene). Mama ga je ostavila i udala se za čovjeka koji je želio samo nju a ne i nas. Brat i ses...
odobravam 1713 • osuđujem 45 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Devojka mi je poginula u saobraćajnoj nesreći. Sinoć je sanjam ušuškanu kao bebicu u mom naručju, pokrivenu ćebetom. Mazim je po kosi, ljubim je po glavi. Toliko mi je srce bilo puno, i toliko j...
odobravam 2097 • osuđujem 84 • komentari 0
Detaljnije
