Tata je preminuo prije 7 godina, s njim je otišlo pola mene. A ova polovica što je ostala, mora trpjeti toliko razočarenje od svoje obitelji. Od kad je majka pronašla partnera sa kojim je sretna, sa kojim živi, zaručila se, zaljubila, sretna je a on normalan čovjek. Cijela tatina obitelj ju osuđuje, nakon 7 godina, tolika "obitelj", stričevi.. Jednostavno nitko od nas nije poželjan u njihovom domu. Izborila se za nas, odgojila nas sama, radila svaki dan po 12 h da bi bila tu gdje i je, a i mi djeca isto. Sad je na njoj red da uživa i da bude sretna. Samo me zanima odakle im pravo.
Ostavi svoj komentar
#156
Ispala mi palacinka na pod, ali sam je odmah podigao... Pravilo "tri sekunde" vazi?
odobravam 1341 • osudujem 109 • komentari 45
Detaljnije
Ispovest dana
Udala sam se, ali nisam promijenila svoje prezime. Ne vidim razlog da mijenjam ime koje nosim od rođenja, jer sam se eto zaboga udala. Muž me podržao i rekao da je moje ime moja odluka. Složili smo se...
odobravam 288 • osuđujem 101 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kažem komšiji najmirnijim i prijateljskim tonom da obrati pažnju na dete, 8 godina, postaje jako nasilan. Za svaku sitnicu gleda drugu decu u parku kako će da udari, i to kreće odmah pesnicom.
On mi k...
odobravam 1581 • osuđujem 15 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Kad sam se rodila, u tatinoj se obitelji slavilo tri dana jer sam bila prva djevojčica s tim prezimenom u skoro 40 godina. A velika su obitelj, ali jednostavno su se u cijeloj lozi rađali samo dječaci...
odobravam 2872 • osuđujem 34 • komentari 0
Detaljnije
