Daj svoje mišljenje.
Drug mi je predložio brak. Oboje smo bili u srednjim tridesetim. On je nekoliko godina u inostranstvu, i celo vreme smo bili u kontaktu. On je imao dve veze koje su trajale po nekoliko godina, a i ja sam imala dugu vezu. Rekao mi je da kupuje kuću, i da mu je vreme za brak, da bolju od mene neće naći, a i ja sam sam uvek mislila da će biti srećna ta koja se uda za njega, ali ga nikad nisam gledala na taj način. Kad sam mu rekla: "A ljubav?" On mi je odgovorio: "Ja tebe mnogo volim, cenim i poštujem. Mislim da si dobra osoba, i da ćeš biti dobra majka i supruga. Znaš da te neću tući, niti maltletirati. Svaki dinar ću doneti u kuću. Biću dobar otac i muž ako pristaneš da se udaš za mene. Poštovaću tvoju majku, a znam da ćeš i ti moje poštovati. Majku možeš da dovedeš kod nas ako želiš, ili da platiš nekog da joj pomaže. A znaš da moji tebe obožavaju. Imala si nekog u prošlosti, ali sam i ja imao. Nisi devojčica da te lažem i pričam ti bajke." Pristala sam, tri godine smo u braku, i presrećna sam.
