Jako volim svoju zemlju, ljude, jezik. Moji roditelji su odlučili da idemo u inostranstvu i doslovno sam bila prisiljena. Ovdje sam tri godine. Plačem svaki dan, ne smijem se, patim. A najteže mi je od svega što imam mamu koja se ponaša da je rođena strankinja i kao da se odriče i da ju je sramota svega svoga. Ljuti se kada kažem da mi se ide kući ili da bih voljela nekad da se vratim. Kaže mi nemaš se gdje vratiti i za čim patiti. Teško mi je. Ona ne shvata da će ovdje biti uvijek stranac.
Ostavi svoj komentar
#165
Kad god cuvam bebu sam kuci, pojedem joj dorucak. Ionako place stalno, a kome ce da se zali?
odobravam 1745 • osudujem 9231 • komentari 65
Detaljnije
Ispovest dana
Raskinula sam s dečkom pre dva dana. Razlog raskida mi je ozbiljan, gledao je druge žene sa požudom i komentarisao ih sa drugarima. Kada sam to saznala, rekao je da “to svi muškarci rade” i da “nikad ...
odobravam 243 • osuđujem 23 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Bivša je imala ramena kao muško, široka, jaka.
Znam da je imala težak život i da je radila teške fizičke poslove i to nije za ruganje i podsmehivanje, ali draga trebala si da prikrivaš to.
Ne ti još v...
odobravam 54 • osuđujem 1636 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Roditelji su brata izbacili iz kuće jer je prevario snajku koja je trudna (treće dete) sa nekom ludačom koja je navodno trudna sa njim. Ja mu takođe nisam dozvolio da ostane kod mene sa mojom porodico...
odobravam 3196 • osuđujem 40 • komentari 0
Detaljnije
