Daj svoje mišljenje.
Živim od 2002. u Nemačkoj, tamo sam polagala vozački i vozim svakodnevno bez problema. Par puta godišnje dođem u Srbiju, gde često vozim porodični auto. Već nekoliko puta sam jedva izbegla sudar, zato što refleksno poštujem zakone i nepisana pravila vožnje, koja važe u Nemačkoj. Najopasnije situacije sam imala kada stajem pešacima na pešačkom prelazu (obavezno u Nemačkoj), i kada želim nekoga da pustim da se uključi u traku ili skrene pre mene, iako bih ja dodavanjem gasa mogla da ga u tome onemogućim. Redovno mi se dešava da mi vozači iza mene trube, gestikuliraju, ili bukvalno jedva izbegnu da se ne zakucaju u mene kad stanem pešaku, iako vide lampicu za kočenje pravovremeno, bar 20m pre pešačkog prelaza. Ne znam kako da se ponašam više, kapiram da ja "štrčim", ali je meni prosto refleks da stanem pešaku, obidjem biciklistu u razmaku od 1,5m, a ne 20cm ili skinem nogu sa gasa čim u blizini puta vidim dete, koje može naprasno da izadje na cestu, spotakne se i padne pod auto i sl.
