Daj svoje mišljenje.
Užasno sam tužan i patim ali to nije vidljivo za ostale ljude. Ostao sam bez oba roditelja za kratko vreme u svojim 20-tim. Znam da neće moći da vide kako se razvija moj život, neće se veseliti mom detetu, neće zapevati na mojoj svadbi. Nosim se ok sa tugom, plačem kada mi je to potrebno u svoja 4 zida, ali ne pričam toliko sa drugima o tome jer sam shvatio da niko to ne razume dok ne proživi, bar ne kompletno. Svi misle da kada se završi sahrana da je to kraj, da kada se ode kući, život teče normalno. Svi osim te osobe koja je sahranila nekog koga je volela i kome ta osoba svakodnevno nedostaje. Proces tuge je dugotrajan, ljudi imajte razumevanja i solidarnosti i shvatite da nije uvek lako oporaviti se od tuge i da se svako sa njom bori kako zna i ume. Pružite podršku ljudima koji se svakodnevno nose sa njom, uspevajući da se povremeno nasmeše.
