Neki dan sam razgovarala sa kolegicom s fakulteta koju sam tek upoznala. Bila mi je neobična, samo nisam mogla reći šta mi je tačno zasmetalo. Primijetila sam da nakon što ja nešto kažem, ona zastane, klimne glavom, lagano se nasmiješi i ne odgovori ništa, ili kaže nešto tipa "stvarno?" "jao što je to dobro!". I onda mi je sinulo. Mislim da je ovo prva osoba s kojom sam razgovarala, ali stvarno vodila razgovor. Umjesto da samo čeka kad ću ja završiti da bi rekla svoje, ona me slušala. I nikad to nisam doživjela, a sad kad jesam, na prvu sam pomislila da je to loše. Voljela bih da nisam pričala onoliko koliko jesam, ali sa njom je to bilo tako lako i lijepo, valjda kad te neko sluša lakše je pričati.
Ostavi svoj komentar
#248
Pre par meseci sam imao najvece pijanstvo u zivotu, nista strasno se nije dogodilo sem sto sam se usrao u gace. Od tada mi najbolji drugari sta god im kazem odgovaraju sa "ne seriiiiiii?"
odobravam 1539 • osudujem 71 • komentari 24
Detaljnije
Ispovest dana
Imam koleginicu koja nosi kopije satova, torbi, odeće poznatih brendova, ali ...to njoj odlično stoji! Ima to samopouzdanje bogatih i hladan stav, brine o telu, uvek je fit, ne ponaša se nadmeno, skor...
odobravam 245 • osuđujem 46 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kuma mi se naljutila jer sam otvoreno podržala njenog supruga tokom razvoda i borbe za dete. Zajedno smo studirale medicinu, ona se na drugoj godini zaljubi. Njeni nisu prihvatili vezu jer još uvek st...
odobravam 1728 • osuđujem 70 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4286 • osuđujem 33 • komentari 0
Detaljnije
