Daj svoje mišljenje.
Pozdrav svima. Imam 23 godine. Neki bi rekli da sam još uvek klinac, ali već godinama sam živim ovaj život. Odrastao sam prerano, mogu slobodno da kažem već u srednjoj školi, kada sam već radio da bih imao za užinu i da platim neke moje račune. Uvek sam za sebe mislio da sam jak, da ću sve izdržati što nosi ovaj život. I zaista je bilo tako. Koliko god da me jako udari život, nađem neko rešenje i nastavim dalje. Uvek sam bio srećan i pored svega lošeg sam se radovao životu i sitnicama. Problem je u tome što sam izgubio kompas. Osećam da me je sve što sam sakrivao stiglo i sve me guši. Ne živim više ovaj život, više bih rekao da ga gledam kako prolazi. Nemam više životne radosti, ništa me ne ispunjava, sve me smara. Mislim da me je stigla opasna depresija, nakon celog nagomilavanja svega. Nije teško nekad biti sam. Teško je osećati se sam, kao što se sad osećam. Ništa mi nema smisla i osećam kao da ovome nema kraja.
