Ispovesti

Gledam i slušam druge porodice kako putuju, razgovaraju, dogovaraju se oko svega lepo i bez drame ili neke svađe i bude mi žao, jer su moji sušta suprotnost. Za svaki rođendan, slavu, ručak, praznik mora da bude svađe što kad se priprema što za vreme istih, to su tako odvratne psovke i dranje, često se dešavalo i da bace neku stvar po kući. Zamrzeo sam sve, od rođendana pa do nove godine i dalje zbog njih, toliko se osećam isceđenim zbog njihovih ispada, svađa i negativnosti. Ne učestvujem više ni u jednoj proslavi, sklonim se i pustim ih da "slave" kako to oni znaju, čak imaju obraza da mi nabijaju na nos i da mi govore kako sam dr*oš i negativac, vrhunac licemerstva. S vremena na vreme sednem u kola i vozim se satima gde god mi se ide ili se odvežem na neko mesto, sedim i razmišljam u tišini.