Kad će u našem narodu bolesti prestati biti tabu? Moje dijete zaostaje u razvoju i mnogima nije jasno zašto i kako ja otvoreno pričam o tome. Očigledno je, sakriti se ne može i ne treba, on je takav kakav jeste i nije to birao sam, niti smo mi birali da je drugačiji, i ne vidim zašto se o tome ne smije pričati. Baš naprotiv pričajući sa ljudima, neki koji imaju takvih problema, neki koji uopšte nemaju djece su imali super ideje i prijedloge koji su mi pomogli. 2022 je, a našem narodu su još uvijek bolesti tabu, zato nam jeste tako kako nam je.
Ostavi svoj komentar
#280
Nekad otkucam kartu u GSPu i kad se vozim samo jednu stanicu... Jace je od mene.
odobravam 524 • osudujem 633 • komentari 22
Detaljnije
Ispovest dana
Kakvog sam muža našla, kakvu muškarčinu, shvatila sam tek proletos na moru. Ono što je on činio/čini za mene i decu sam uzimala za normalno (u biti i jeste). Međutim pored drugaricinih i sestrinih mu...
odobravam 399 • osuđujem 48 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Rodila sam dete sa 23 godine, sad imam 29, pre toga bila s bivšim od moje 19-te, razišli se kad je mala imala 4 godine, i posle svega sam donela odluku da decu više ne želim, a ni muža takođe. Volim s...
odobravam 1313 • osuđujem 64 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Moja majka je preminula na porođaju. Do šeste godine sam živela sama sa ocem, kada se on ponovo oženio. Svi su govorili da će "maćeha" biti loša žena. A onda je došla ONA. Žena koja mi je postala MAMA...
odobravam 3522 • osuđujem 26 • komentari 0
Detaljnije
