Ispovesti

Neko vreme me je muvao jedan kolega za kog bi se moglo reći da bi mnogima bio savršen momak. Obrazovan i načitan, objektivno lep i zgodan, harizmatičan, zreo i kulturan čovek sa dobrim smislom za humor. Ali ja u njega prosto nisam zaljubljena, ne osećam apsolutno nikakvu privlačnost prema tom čoveku. To sam mu i rekla, a on se naljutio i promrmljao nešto kako se danas ne cene dobri ljudi i otišao. Pa izvinite ali ja stvarno ne mogu sebe da nateram da se zaljubim u nekoga samo zato što ima brdo vrlina. To ne znači da trčim za nekim mafijašima koji bi da varaju i biju devojke, ali ne znači ni da se moram zaljubiti u čoveka jer je gospodin savršeni. Jednostavno nema hemije i to je to, šta sad ja tu da radim.