Daj svoje mišljenje.
Imala sam najbolju drugaricu u osnovnoj školi. Bile smo zaista kao sestre. Družile smo se do možda prve ili druge godine srednje škole. Od tada je prošlo deset godina i, iskreno, nije baš da mi često padne na pamet. Ustvari i ne pamtim kad sam sela i razmišljala o tom periodu života. Srećna sam, imam ispunjen život, imam dve najbolje drugarice sa kojima se godinama družim i mnogo drugih prijatelja i na tom polju sam stvarno srećna. Zato i ne mogu da razumem zašto mi je danas slomilo srce kada sam čitala stari leksikon i naletela na njenu porukicu, gde su između ostalog pisale one klinačke gluposti 'sestre zauvek' i slično. Odjednom su počela da mi naviru sećanja i baš sam ceo dan neraspoložena zbog toga. Kao da me taj leksikon vratio deset godina unazad. A ubeđena sam da svakako ja i ona danas ne bi imale ni zajedničkih tema ni iste poglede na život, verovatno ne bih imala o čemu ni da pričam s njom kada bih je srela negde. Ali eto..
