Ispovesti

Ne mogu da razumijem ljude kojima je smrt ustati ujutru. I ne mora oko 6,7 nego ne mogu ni u 9,10. Ja ustajem između šest i sedam svakog dana ali ne razumijem ljude sa kojima se za apsolutno ništa ne mogu dogovoriti da odradimo oko 11,12h a kamoli ranije. A slobodni su nego jednostavno spavaju. Možete me osuditi ali meni nije normalno svakog dana ustajati u 12,13h. Ajde nekad uveče nešto radiš, učiš, radiš treću smjenu, oko djece, ok. Ali svakog dana, to je bolest. Ovo sam morala izbaciti iz sebe jer sam odlučila da se prestanem družiti sa takvima. Meni je to dovoljno dobar razlog za prekid druženja.