Daj svoje mišljenje.
Želim da me svi ostave na miru, i muž i deca i muževa familija. Nemam svojih bližnjih i prezasićena sam pričama, smicalicama njegove majke, sestre, zeta i sestrića. Posle 20 godina braka mi je došlo iz du*eta u glavu da ne moram da se pravim glupa da bi se oni osećali pametni pa im zadnjih par godina nije jasno zašto ne ćutim i kako to da više ne mogu da me prevare i iskoriste. Umorna sam od tereta koji nosim na svojim leđima od prvog dana braka i zajednice, godinama čekam da muž odraste, svekrva se oslobodi straha od bilo kakvog posla u kući i iskreno da vam kažem, vrlo otvoreno kažem sve što mi nije po volji. Sad se čude šta mi je i svađaju se samnom jer ne može više kako oni hoće, već kako mora. Da ne bi neko pomislio da sam sebična, na primer, računi moraju bre da se plate! Hrana košta, nije džabe, kupite nekad, zaradite nešto, donesite u kuću nešto, više ne dam dinar od plate! Radim 3 smene, imam odličnu platu i zabole me više da li nekome nešto fali. Znam da ništa nisam dužna.
