Ispovesti

Onog dana kada naša djeca odsele, selim i ja i razvodim se! Zašto neću prije? Pa možda ćete me i osuditi, neki će me razumjeti. Muž me ne poštuje, ne cijeni, nije ga briga za mene, možda me ni ne voli. Odvratan je prema meni, ponaša se kao da sam mu sluškinja. No, imamo novu kuću, novi auto, lijepo zarađujemo (imamo svoju firmu u kojoj radimo). Ako ja sada odem, ostajem bez krova nad glavom, posla, sigurnosti. Neću otići i sve to pustiti njemu i nekoj flundri koju bi našao i uselio, a ja da radim za plaćicu neku sitnu i krpam kraj sa krajem, a on da mi daje 2000 kn alimentacije i djecu uzme svaki drugi vikend! Neću, nema šanse! Zašto da on uživa u životu, a ja da se mučim? Djeca su skupa, život je skup. Kada djeca odu, tada mi više neće trebati novci da ih prehranjujem i školujem, i biti će mi dosta samoj neka plaćica da ja preživim. Još 10-ak godina i biti ću na miru i slobodna! Nisam sponzoruša, znam da ćete to pisati, samo smatram da mi je makar to dužan, nakon svega.