Ispovesti

Volela bih da sam od onih ljudi koji ne osećaju strah, sem u određenim situacijama gde je neizbežno osećati strah, ali ih inače u životu baš zabole. Strah mi uništava život bukvalno. Jedino što mi pomaže protiv toga jeste alkohol. Kad popijem, a da mi neko npr. obija stan, zvala bih ga da popijemo kafu i ispričamo se. Naravno, nisam alkoholičar niti imam nameru da pijem svaki dan. Ali volela bih da osećam tu snagu i opušteno stanje uma stalno, a ne samo kad sam pod alkoholom. I da ne marim za gluposti. Non stop na trnju, da li će pući sijalica ako upalim svetlo, da li će pući bojler ako ga uključim, ako čujem neki šum odmah mislim da mi obijaju vrata, ako mi se zavrti u glavi mislim da ću se odmah onesvestiti i slične gluposti.