Daj svoje mišljenje.
U osnovnoj sam imala jako dobru drugarici. Bile smo otprilike treći, četvrti rezred i krenule smo zajedno u školu. Dok smo hodale, njena majka koja je bila iza nas, trgnula me je za ranac i prokomentarisala: ,,Neću valjda da dozvolim da mi dete ovo nosi" i odgurnula. Ja sam nastavila da hodam kao da se ništa nije desilo. Znam u kakvoj smo situaciji bili i zašto je moj ranac morao biti tanak. I dan danas mi ta situaciji i reči odzvanjaju glavom i teraju suze na oči.
