Tri godine smo u braku i nemamo decu jer ne želimo još uvek. Mladi smo se venčali, imamo tek 28 godina, zašto je pravilo da se dete pravi čim se uđe u brak? Naravno sad rodbina, poznanici, komšije i kolege svako malo ispituju, a većina misli da ne možemo da imamo dete pa preporučuju razne lekare, manastire, čajeve. Čemu takvi saveti ako neko nije tražio? Otkud ljudima hrabrosti da priđu nekome i budu u fazonu "e ti sigurno ne možeš da imaš decu, znam ja jednog dobrog lekara za vantelesnu" i bukvalno ženi u lice govore da je sterilna. Ili pitaju "u kome je problem, u tebi ili njemu". Povraća mi se od ljudi, može li par da živi život bez da svi moraju da znaju detalje o njihovim reproduktivnim organima?
Ostavi svoj komentar
#202
Muški sam frizer i uvek pitam ' je l kao prosli put?', a u stvari nemam pojma kako je bilo nego samo šišam kako mi dune.
odobravam 10881 • osudujem 1601 • komentari 29
Detaljnije
Ispovest dana
Potpuno razumijem ljude koji su napustili sve i otišli da žive negdje u šumu ili planinu, sami, daleko od svih. Umore se ljudi od ljudi i njihovog ponašanja.
odobravam 227 • osuđujem 9 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kad sam se rodila, u tatinoj se obitelji slavilo tri dana jer sam bila prva djevojčica s tim prezimenom u skoro 40 godina. A velika su obitelj, ali jednostavno su se u cijeloj lozi rađali samo dječaci...
odobravam 2418 • osuđujem 32 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Moja majka je preminula na porođaju. Do šeste godine sam živela sama sa ocem, kada se on ponovo oženio. Svi su govorili da će "maćeha" biti loša žena. A onda je došla ONA. Žena koja mi je postala MAMA...
odobravam 3430 • osuđujem 26 • komentari 0
Detaljnije
