Daj svoje mišljenje.
Imam 24 godine i još uvek nisam imala dečka. Potpuno sam sama već 4 godine i za to vreme niko za mene nije pokazao interesovanje. Kad se zapitam kako je to moguće, onda shvatim da se ja u stvari jesam dopala nekim momcima, ali su to bili oni momci koji se nisu dopadali meni. Nemam visoke kriterijume, ali mi je ipak bitno da je dečko normalan, pouzdan, pošten i da ima neku perspektivu u životu. Pred drugima glumim da sa srećna, da me to ne pogađa i da mi je prioritet pronalazak posla u struci, ali sam u stvari jako tužna, bezvoljna, frustrirana i usamljena. Potreban mi je zagrljaj, nežnost, bliskost, pa i seks (a i dalje sam nevina). Svi oko mene su u srećnim vezama, pa na sve to dolaze i stalna pitanja porodice i okoline kad ću ja naći nekoga. Izlazim, držim do sebe, trudim se da sam uvek sređena i negovana, ali sve je to uzalud. Eto, morala sam ovako anonimno da priznam kako se osećam jer ne želim da niko iz mog okruženja zna koliko sam u stvari očajna.
