Daj svoje mišljenje.
Imala sam najbolju drugaricu s kojom sam se družila godinama. Nije to bila samo najbolja drugarica, smatrala sam je članom porodice. Kada sam ja našla dečka, počele smo se udaljavati mojom krivicom, nismo toliko često izlazile i neke događaje koje sam prije provodila s njom počela sam provoditi s njim. Sve manje smo imale kontakt da bi na kraju skroz prestao. Nikad nisam prestala misliti o tome ali zadnjih par mjeseci baš intenzivno i stalno razmišljam o njoj, kako je, šta radi. Kako godine prolaze, defitnivno sam sigurna da je ona bila moj jedini iskreni prijatelj.
I dalje sam s tim dečkom, nismo prekinuli, ali mi fali moja drugarica. Ona sada živi svoj život, ja svoj. Nemamo se na društvenim mrežama, niti smo se čule 3 godine. Kriva jesam, bila sam na početku veze, glava u oblacima, ali svejedno ne pravdam što sam dozvolila da izgubim nju. Mislila sam da će mi biti lakše ako negdje podijelim ovo :) Čuvajte vi svoje prijatelje ali i svoje dečke/djevojke, kad ja nisam znala ❤️
