Ispovesti

Osećam se nekako manje vredno kad vidim gde momci izvode svoje devojke i koliko često, šta kupuju svojim devojkama. A ja samo na rođendan dobijem ružu. Retko negde vani jedemo. Ako šetamo gotovo nikad ni sok ne kupimo. Ja sam student i od stipendije mogu da platim režije stana u kom stanujem dok studiram. Ali smatram da sok nije neki luksuz, bar ponekad. Da neki slatkiš bar jednom sedmično nije luksuz. Smatram da ne tražim mnogo. Da bar toliko može neko ko radi i ima toliku platu. Potpomagati roditelje i familiju, a devojku zapostaviti na max. Da sam muško, svoju devojku bih pazila kao malo vode na dlanu, svaki dan bih joj bar neku sitnicu poklonila, najmanji znak pažnje. Te neke praznike provedemo kao i obične dane. Niti gde odemo, niti šta specijalno radimo. Iskreno, dosadilo mi je ovo. Guši me bukvalno.