Daj svoje mišljenje.
Još uvek ne mogu da verujem da sam JA preživela jednu užasnu vezu od tri godine. Ne mogu da verujem da sam svakodnevno spremala i ručak i večeru, jer je svaki dan moralo kuvano i drugačije, dok bih mu za doručak mazala paštetu ili spremala sendviče. Ja sam radila, on nije. Do kasno u noć morala da trpim preglasnu muziku jer bi on pravio žurke (a ja ujutru radim). On je mojim novcem raspolagao. Nije me nikad udario, ali se svakodnevno drao, histerisao, gurao me, pljunuo par puta, pretio da će me ubiti ako ga ostavim. Da nisam imala nijednog prijatelja sem njegovog društva. Da sam morala da trpim i užasnu narav njegove majke. Evo ne mogu da verujem. Danas sam srećna, u lepoj vezi, živimo zajedno, ne sećam se kad sam poslednji put trebila luk iskreno, a dečko i ja se volimo i delimo sve poslove. Moj novac je moj novac. Nekako imam osećaj kao da je ta bivša veza bila samo jedan ružan košmar i ne mogu da prihvatim da sam to bila ja i da je to bila moja realnost.
