Ispovesti

Možda će ovo zvučiti grubo ili besmisleno, ali ja to trenutno osećam. Zvala sam najboljeg drugara da mi bude kum na svadbi; odbio je jer je još bio u nekim završnim studijama. Nije mogao preskočiti čas. Savetovala sam mu da uzme neko bolovanje. Bilo je to samo petak, na taj dan, nema veze. Samo neka bude tu. Nije došao. Kada gledam nazad, studije su tako bile važne a tako postoje važnije stvari u životu. Progutala sam to i probala da ne budem prosečna egoista. Pre mesec dana, vidim njegov komentar na svadbu našeg bivšeg kolege sa faksa. Bio je na svadbi pre 9 meseci. Radi više od godinu dana, ima sada odmor da uzme. Ali me je to mnogo pogodilo i probudilo loša sećanja... Osetljiva sam mnogo, čak sam i plakala. Baš mi je bilo potrebno njegovo prisustvo i izbrisala sam ga iz života. Znate, nikada mi nije predstavio devojku, majku i nalazio izgovore devojci kada je sa mnom. Dosta sam bila u mraku. Ne zaslužujem takvo prijateljstvo.