Daj svoje mišljenje.
Iako važimo za normalnu porodicu, kod nas je sve samo ne normalno. Od kako znam za sebe nešto se prećutkuje, sve je tabu tema, sramota, tamo da ja zapravo i ne poznajem svoju porodicu. Znam da su se majka i otac venčali, pa razveli, pa opet spojili, verovatno u periodima tog rastavljanja i sastavljanja smo se rodili i mi deca. Kažem verovatno jer godine tačne ne znam, o tome se ne priča, izbegavaju se razgovori na tu temu, zašto ni to ne znam. Ali kako godine prolaze vidim da im je to ponovno sastavljanje bila možda i najveća greška, jer oni evo skoro trideset godina ne funkcionišu nikako i sve je gore kako vreme prolazi. Sve što znam o svojoj porodici saznala sam tako što sam sama poveživala stvari koje bih čula uglavnom kroz svađe i rasprave. Ovo je samo jedna od stvari, ali verujte toliko je toga što vidim i osećam da se krije. I ne padam na onu priču hoće da nas poštede, jer to je možda imalo smisla kada smo bili deca, sada više ne. Kao da živim život u laži, eto tako se osećam.
