Daj svoje mišljenje.
Da li je realno da žena bude devet meseci trudna, naduvena, nije joj do života, da rodi to dete pod bolovima, carskim rezom itd., da se budi svaka 2-3 sata da hrani dete, da ga presvlači, kupa, pere, vaspitava, vodi doktorima itd., i da se od te žene očekuje da kuća blista, da je sve sređeno, da je spreman ručak, da je opran sav veš… da muž dođe, ide u wc kad hoće, jede kad je gladan, ne pere, ne sprema itd. I onda uzme dete kada dođe sa posla jedno 2-3 sata i mi još trebamo biti zahvalne što nam „pomažu“ a pritom idemo u wc i jedemo kad nam beba to dozvoli i kad ne plače i ne traži majčinu pažnju. Ali ipak kao „jaoj blago tebi, tebi tvoj muž pomaže“. Šta pomaže? Realno je isto toliko njegovo dete kao i moje zar to ne bi bila podela poslova i obaveza? Dokle da majke na ovom svetu sve to trpe i stavljaju samu sebe na poslednje mesto? Podrška za sve žene i majke (majke će me razumeti)!
