Daj svoje mišljenje.
Znam da nije normalno, ali meni nedostaje dečko sa kojim sam se dopisivala... Pre nedelju dana smo bez ijedne reči prekinuli kontakt, ali eto ne mogu da opišem koliko on meni čudno fali... U mislima mi je skoro svaki dan, a kad padne noć jednostavno ne mogu da zaustavim suze... Nedostaje mi onaj moj osmeh koji sam imala kad god sam videla poruku da je od njega, nedostaje mi njegov glas... Ubijam samu sebe u pojam zbog dečka kojeg nikad nisam videla u životu, a sad mi je jasno da ga nikad neću ni upoznati... U mom okruženju sve devojke imaju momke, a evo šta ja radim sa 25 godina... Ne gine mi psihijatrija!
