Roditelji su preskočili dobar deo mog detinjstva. Zanimale su ih samo karijere i njihove međusobne svađe. Od kako sam krenuo na studije jedva da smo i komunicirali, jako retko sam išao kući. Sad radim, viđamo se par puta godišnje. Uskoro idu u penziju i sad me znaju nazvati da me pitaju kako sam, kad ću da svratim, poželeli su me i slično. Svaki put mi se iznova srce slomi. Kažem dobro sam, radim, saslušam šta imaju da kažu i završim razgovor. Nekad se i rasplačem posle, jer mi je to sve mučno. Dvadeset pet godina kao da ne postojim. Zašto ih sad zanimam?
Ostavi svoj komentar
#85
Nekad stvarno uzivam da slusam Justina Bibera, mogu da ga slusam satima, pogotovu pesmu Never say never. Je l sam mnogo grešan?
odobravam 3953 • osudujem 7681 • komentari 346
Detaljnije
Ispovest dana
Odvratni su mi momci sa brkovima. Jbt, izgledate starije 20 godina.
odobravam 479 • osuđujem 410 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Zašto ljudi ne kapiraju da nije problem u pašteti kao takvoj, već u tome što joj nije mesto na plaži. Nije sporna pašteta, niti to što neko nema novac da npr. ruča u restoranu, već to što nema element...
odobravam 1316 • osuđujem 5518 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Čula sam kako je muž koleginicu s posla nazvao Jelo, umesto Jelena, kako se stvarno zove i smrtno sam se uvredila. Inače, starija žena je u pitanju, ali bez obzira. Nadimci su mi samo za bliske osobe....
odobravam 390 • osuđujem 8221 • komentari 0
Detaljnije
