Daj svoje mišljenje.
Nedavno sam prisustvovala svadbi. Desilo se tako da je za mojim stolom sedio momak s kojim sam imala najveće emocije ikad, za kojeg bi dušu dala… ali nije bilo naše vreme. On je bio sa svojom devojkom, ja sa svojim momkom. I jedno i drugo smo pili sve što nam je bilo pod rukom, a onda kad je počela da svira pesma “sedimo za istim stolom, ćutiš ti, ćutim ja…” ljudi moji, nikad nisam bila neko preosećajno biće, ali kad je ta pesma krenula, a on pogledao u mene, rasula sam iznutra na milijardu komadića, a na van samo nazdravila i nasmejala.
