Daj svoje mišljenje.
Znam da će ovo zvučati sebično, ali... Nisam otišla na faks da bih krenula da radim jer smo bile skoro na dnu dna po pitanju finansija. Svakog meseca odnosim majci neku sumu novca. Do skoro mi to nije smetalo, ali tek sada primećujem da ne mogu da napravim skoro pa nikakvu uštedjevinu. Bukvalno pola plate odlazi njoj, trećina da platim stan u drugom gradu i ono što mi ostane raspoređujem na sebe. Imam neki standardni štek od nekih 20-ak hiljada ispod kojih gledam da ne odem, ali me je strah da opet ne ostanem na nuli. Nemam pojma. Zaista se osećam sebično kada o mojim parama razmišljam kao o mojim parama, jer me je ona podigla i izdržavala do kraja srednje. Sad mi je jedina nada da uspem da se izborim da odem u inostranstvo kako bih mogla da joj šaljem više, a i da meni ostane više. Uz to nisam preterano skromna, trošim na sebe i svoja zadovoljstva.
